Примијетио сам посљедњих дана како градоначелник Бијељине, након што је ријешио све проблеме у граду, стиже да се бави својим омиљеним хобијем - покушајем да увриједи предсједника Републике Српске. Уважени градоначелник већ дуго провлачи наратив по коме “Додик једно каже, друго ради”.
Какво једнодимензионално гледање на политику…
У интересу народа који представља и коме је посветио и живот и каријеру, јасно је да врхунски политичар, што предсједник Додик неспорно и јесте, и што му признају и они који га воле, може да под једним околностима каже једну ствар, а потом, под промијењеним околностима, ипак уради другачије.
Јасно је да у политици, нарочито оној високој, постоји нешто што се зове тактика, маневар, стратегија, и сличне ствари које су градоначелнику Бијељине, изгледа, недокучиве.
Није то неко изненађење за оне који подробније прате прилике на овим просторима, јер градоначелник Бијељине већ годинама досљедно доказује ниво да је ниво "локалног играча" ограниченог сопственим егом, али и не само њим. Тај его је оно што њега фанатично гура напријед, а посљедично, наш град и све нас уназад!
Према тумачењу господина Петровића, испада да када предсједник Америке Доналд Трамп неколико пута промијени став око најважнијих свјетских питања, као што су Рат у Украјини или ситуација на Блиском Истоку, то су по градоначелнику “лажи, обмане и унижавање народа". Неко мудрији би то назвао - високом политиком вођеном у интересу народа, а не сопственог ега!
Све је јаснија разлика у нивоима политичких послова којима неко може да се бави, али и да их разумије. Док се, рецимо, градоначелник Бијељине бави Купусијадом у родном Црњелову, што искрено поздрављам, предсједник Републике Српске сједи са највећим лидером слободног свијета, пресједником Русије, и договара како да брани интересе Републике Српске у Уједињеним нацијама, што такође треба поздравити. Свако се креће у оквиру својих могућности и свако треба да да свој допринос.
Данас, док је свијет на ивици глобалног сукоба незамисливих размјера, патриотски и “саборно” (ријеч коју сам чуо у сваком градоначелниковом обраћању) би било подржати легитимно изабраног предсједника Републике Српске, који нашу Републику води у најкомпликованијим могућим условима. Због њега, Српска данас нема мање права, напротив, а питање је како би се други понашали на његовом мјесту, и да ли би, као он, интерес народа ставили испред сопственог комодитета.
Са друге стране, локалпатриотизам у данашње вријеме подразумијева и спремност да више разговорамо о темама чије рјешавање зависи директно од нас. Грађани би више цијенили сређивање стања у Градској топлани док су ове ниске температуре, него улудо бављење темама које нити разумијемо нити на њих можемо утицати.
Што се самих избора тиче, ту су ствари јасне - Да се опозиција понашала рационално, да је показала трунку патриотизма и прихватила да сви заједно бојкотујемо ове изнуђене изборе, које чак ни они нису тражили, Српска би одбранила свој суверенитет у пуном капацитету.
Чињеница је да је дио опозиције, предвођен СДС-ом, први донио одлуку да учествује у пријевременим изборима. Самим тим, та странка је прихватила и срамну и неуставну одлуку по којој је одузет мандат народно изабраном предсједнику Републике Српске. Такође, чињеница је и да је СНСД, тек након тог потеза СДС-а, донио тешку, изнуђену али исправну одлуку да учествује у истим. На изборе излазимо да бисмо заштитили и одбранили сувереност Републике Српске.
Дјелимични бојкот није бојкот, и немамо право да дозволимо "косовски сценарио" у Републици Српској, већ имамо обавезу да га спријечимо!
Ја на изборе излазим, јер не желим да допустим да се "на фору" и "испод жита", власти дочепају људи вођени болесном амбицијом, газећи преко онога што ми је најсветије, а то је Република Српска. Ја не допуштам, а неће допустити ни народ и, знам:
Побиједиће Српска!
