Градски одбор

Twitter

На­кон дви­је и по де­це­ни­је СДС-овог ру­ко­во­ђе­ња Би­је­љи­ном и 11-ого­диш­ње вла­да­ви­не гра­до­на­чел­ни­ка Ми­ће Ми­ћи­ћа, у овом гра­ду је ос­та­ла је­ди­но пус­тош, пра­зан буџет, ду­го­ви, стам­бе­не згра­де изни­кле без ика­квог ре­да и пла­на, ма­њак пар­кин­га и пра­зна ин­дус­триј­ска зо­на без ин­вес­ти­ци­ја… Спи­сак је го­то­во бес­ко­на­чан, тврди у ин­тер­вјуу за “На­ро­дне” Не­де­љко Ћо­рић, пред­сје­дник Град­ског одбо­ра СНСДа Би­је­љи­на.

Он каже да СДС чес­то про­вла­чи те­зу да је Би­је­љи­на да­ле­ко ра­зви­је­ни­ја не­го што је би­ла, и то је очи­гле­дно и ви­дљи­во сва­ком гра­ђа­ни­ну.

– Али, тре­ба да шва­ти­мо да је од ра­та про­шло ви­ше од 20 го­ди­на, те да се за­пи­та­мо ка­ква би Би­је­љи­на да­нас би­ла да се ми­ли­они ни­су сли­ва­ли у при­ва­тне џепо­ве и да су је во­ди­ли бо­љи љу­ди – на­во­ди Ћо­рић.

Први чо­вјек би­је­љин­ског СНСЂа ис­ти­че да је овај град ре­ги­онал­ни цен­тар ко­ји за­служује бо­ље вођ­ство и бо­љу ко­ор­ди­на­ци­ју са ин­сти­ту­ци­ја­ма влас­ти, ко­ји ће јој оси­гу­ра­ти мјес­то ко­је за­служује.

НА­РО­ДНЕ: Шта сте за­те­кли у ор­га­ни­ма град­ске упра­ве на­кон пре­узи­ма­ња скуп­штин­ске ве­ћи­не?

ЋО­РИЋ: На­кон што смо пре­узе­ли ру­ко­во­ђе­ње ође­ље­њи­ма град­ске адми­нис­тра­ци­је и ја­вним пре­ду­зе­ћи­ма и ус­та­но­ва­ма, први за­да­так и при­ори­тет био је да ана­ли­зи­ра­мо ста­ње у свим се­гмен­ти­ма град­ске упра­ве и иден­ти­фи­ку­је­мо нај­кри­ти­чни­ја по­ља и нај­зна­чај­ни­је про­бле­ме. Ана­ли­за је брзо по­ка­за­ла и пос­та­ло је ја­сно да су про­бле­ми са ко­ји­ма се Би­је­љи­на су­оча­ва огро­мни и број­ни­ји не­го што смо пре­тпос­тав­ља­ли. Сва­ко ође­ље­ње, сва­ка ин­сти­ту­ћа и ја­вно пре­ду­зе­ће за­ражена је ви­ру­сом не­спо­со­бнос­ти, не­ком­пе­тен­тнос­ти и нес­тру­чнос­ти. Ко­руп­ци­ја и зло­упо­тре­бе то­ли­ко су се уко­ри­је­ни­ле да смо би­ли при­мо­ра­ни да ре­агу­је­мо одмах ка­ко би­смо спри­је­чи­ли да­ље про­па­да­ње. Про­мије­ни­ло се то што су на ру­ко­во­де­ће по­зи­ци­је до­шли но­ви љу­ди са стру­чнош­ћу и жељом да уве­ду ред и до­не­су про­мје­не на бо­ље. Они су по­ну­ди­ли рје­ше­ња и сво­је зна­ње ста­ви­ли у службу гра­ђа­на Би­је­љи­не, али нажалост, у гра­ду су наи­шли на оп­стру­кци­је и пре­пре­ке. Гра­до­на­чел­ник им је ус­кра­тио овла­ште­ња по­ка­зу­ју­ћи да му ни­је ста­ло до по­тре­ба гра­ђа­на не­го са­мо до ли­чног ин­те­ре­са и ин­те­ре­са гру­пе љу­ди ко­ји га го­ди­на­ма сли­је­по пра­те док во­ди Би­је­љи­ну у по­нор.

НА­РО­ДНЕ: У ја­внос­ти се шу­шка и о пре­ко­мјер­ном за­пош­ља­ва­њу у град­ској упра­ви?

ЋО­РИЋ: Пре­ко­мјер­но за­пош­ља­ва­ње је у град­ској упра­ви оп­ште­по­зна­та чи­ње­ни­ца. Не­ма по­тре­бе за шу­шка­њем, до­во­љно је ући у згра­ду Град­ске упра­ве и ви­ђе­ти за­по­сле­не ка­ко сје­де по хо­дни­ци­ма, ос­та­ва­ма или по шест, се­дам љу­ди по кан­це­ла­ри­ја­ма. По гра­ду кружи ша­ла ка­ко се ра­дни­ци у оп­шти­ни пла­ше да оду на го­диш­њи одмор, јер ће им не­ко оте­ти сто­ли­цу док су од­су­тни. Европ­ски стан­дард каже да је до­во­љно и по­тре­бно је­дан за­по­сле­ни адми­нис­тра­ти­вни ра­дник на 500 ста­но­вни­ка. Би­је­љи­на тај број пре­ма­шу­је за ви­ше од 200 од­сто, укљу­чу­ју­ћи и пре­ду­зе­ћа и ус­та­но­ве. Про­блем ни­је са­мо у бро­ју не­го и у стру­кту­ри за­по­сле­них. За­пош­ља­ва­ју се љу­ди упи­тног обра­зо­ва­ња, без ре­ал­не по­тре­бе и осно­ве, и ис­кљу­чи­во по ро­дбин­ској и по­ли­ти­чкој ли­ни­ји, док мла­ди обра­зо­ва­ни инжење­ри са ви­со­ким про­сје­ком и ус­пје­хом на фа­кул­те­ту и ка­дро­ви ко­ји су не­оп­хо­дни, ос­та­ју на за­во­ду за за­пош­ља­ва­ње. Чи­ње­ни­ца ко­ја пред­став­ља нај­зна­чај­ни­ји про­блем, јес­те по­гре­шна ор­га­ни­за­ци­ја град­ске адми­нис­тра­ци­је. Не­мој­те ме по­гре­шно ра­зу­мје­ти, уко­ли­ко ни­је нужно, ми не жели­мо да отпу­шта­мо љу­де и угрожава­мо егзис­тен­ци­ју њи­хо­вих по­ро­ди­ца, али гра­ђа­ни ни­су дужни да но­се те­рет не­ра­дни­ка, ро­ди­ца и не­чи­јих љу­ба­вни­ца, ко­је су прет­хо­дних го­ди­на до­би­ле по­сао у град­ској адми­нис­тра­ци­ји. Бо­љом и ефи­ка­сни­јом ор­га­ни­за­ци­јом по­сла, тај про­блем може би­ти ублажен и у до­гле­дно ври­је­ме ри­је­шен.

НА­РО­ДНЕ: Ми­ћи­ћа и ње­го­ве ближе са­ра­дни­ке мно­ги оп­тужују за не­за­ко­ни­то бо­га­ће­ње?

ЋО­РИЋ: Као еко­но­мис­та, уви­јек сам во­лио да се осло­ним на ра­чун и ма­те­ма­ти­ку. Ако са­бе­ре­мо и по­множимо при­ма­ња Ми­ћи­ћа и ње­го­вих са­ра­дни­ка са бро­јем го­ди­на ко­је су на влас­ти, до­би­је се изу­зе­тно ви­со­ка ци­фра бу­ду­ћи да су им пла­те сва­ка­ко ви­со­ке. Ме­ђу­тим, ка­да са дру­ге стра­не са­бе­ре­мо ври­је­дност имо­ви­не ко­ју по­сје­ду­ју, ста­но­ве, ви­ле, ви­кен­ди­це, лу­ксу­зне ауто­мо­би­ле и дру­го, до­ђе­мо до бро­ја ко­ји је ви­шес­тру­ко ве­ћи. Ода­кле та ра­зли­ка? Они као врсни ек­спер­ти си­гур­но се ба­ве не­ком ви­шом ма­те­ма­ти­ком ко­ја је не­по­зна­та ме­ни и на­шим гра­ђа­ни­ма и си­гур­но то мо­гу бо­ље обја­сни­ти. У Би­је­љи­ни се ни­шта не може са­кри­ти и гра­ђа­ни до­бро зна­ју ко је на ка­кав на­чин до­шао до нов­ца, па то чес­то крсте ду­хо­ви­тим на­дим­ци­ма ко­ји се одно­се на ра­злом­ке и про­цен­те. Си­гу­ран сам да ће гра­ђа­ни пре­по­зна­ти и умје­ти да изважу сва­ко­га од нас и да ће на избо­ри­ма ка­зни­ти и на­гра­ди­ти пре­ма за­слу­га­ма.

НА­РО­ДНЕ: Шта оче­ку­је­те од ло­кал­них избо­ра?

ЋО­РИЋ: По­бје­ду. Оче­ку­јем да ће одбор­ни­чка лис­та СНСЂа Би­је­љи­на има­ти нај­ве­ћи број пред­ста­вни­ка у град­ској скуп­шти­ни. На­ши кан­ди­да­ти су уважени и по­што­ва­ни у Би­је­љи­ни и Сем­бе­ри­ји, струч­ња­ци у сво­јим про­фе­си­ја­ма, ље­ка­ри, про­фе­со­ри, до­кто­ри на­ука, инжење­ри, до­ма­ћи­ни, по­љо­при­вре­дни­ци и при­је све­га, чес­ти­ти љу­ди. Оче­ку­јем и да ће стран­ке на­ше ко­али­ци­је има­ти изра­зи­ту ве­ћи­ну у скуп­шти­ни гра­да Би­је­љи­не. Ко­на­чно, ре­као бих, оче­ку­јем убје­дљи­ву по­бје­ду на­шег за­је­дни­чког кан­ди­да­та за гра­до­на­чел­ни­ка, до­кто­ра Злат­ка Ма­кси­мо­ви­ћа. Од ње­га са ра­зло­гом оче­ку­је­мо да бу­де гра­до­на­чел­ник свих гра­ђа­на и во­ђа ти­ма ко­ји ће Би­је­љи­ну во­ди­ти у бо­љу бу­ду­ћност.

НА­РО­ДНЕ: Ко­је су пре­днос­ти Злат­ка Ма­кси­мо­ви­ћа, у одно­су на Ми­ћу Ми­ћи­ћа?

ЋО­РИЋ: Има број­не пре­днос­ти, али бих са­да ис­та­као дви­је. Прво, Злат­ко Ма­кси­мо­вић је изу­зе­тно до­бар ру­ко­во­ди­лац, до­бар ме­наџер, ве­ома упо­ран чо­вјек, ма­кси­мал­но по­све­ћен по­слу ко­јим се ба­ви. По­сје­ду­је енер­ги­ју ко­ја очи­гле­дно не­дос­та­је ње­го­вом про­тив­кан­ди­да­ту. То је по­ка­зао и до­ка­зао у ви­ше при­ли­ка, а нај­бо­љи до­каз јес­те Дом здрав­ља Би­је­љи­на, ко­ји је по­ди­гао на ни­во нај­бо­ље здрав­стве­не ус­та­но­ве, не са­мо у Српској и БиХ, не­го и је­дне од нај­бо­љих у ре­ги­ону. Изу­зе­тан ор­га­ни­за­тор, до­бро по­зна­је по­сао и око се­бе има тим мла­дих стру­чних љу­ди ко­ји су спре­мни да га у то­ме подрже. Дру­га зна­чај­на пре­дност ко­ју има у одно­су на Ми­ћи­ћа, јес­те однос пре­ма Српској. Ма­кси­мо­вић је свјес­тан те­шког тре­нут­ка у ком се на­ла­зи­мо и при­ти­са­ка ко­је РС сва­ко­дне­вно трпи. Свјес­тан је по­гу­бне по­ли­ти­ке ко­ју врх Са­ве­за за про­мје­не спро­во­ди у Са­ра­је­ву, про­да­ју­ћи ин­те­ре­се Српске за фо­те­ље и фун­кци­је. То­га су свје­сни и мно­ги чес­ти­ти чла­но­ви СДС-а, ко­ји не­ће мир­но гле­да­ти ка­ко се стран­ка од је­дног државо­твор­ног по­кре­та тран­сфор­ми­са­ла у из­дај­ни­чку гру­пу си­тних ин­те­ресџија. Они ће си­гур­но ка­зни­ти ова­кво по­на­ша­ње и у окто­бру по­сла­ти ја­сну по­ру­ку да је “Сна­га Српске” изнад све­га.

НА­РО­ДНЕ: Ме­ди­ји на­кло­ње­ни Са­ве­зу за про­мје­не тврде да је Би­је­љи­на нео­сво­ји­ва тврђа­ва СДС-а?

ЋО­РИЋ: Ти ме­ди­ји су на ис­тој стра­ни као и сви ко­ји не ми­сле до­бро РС и Би­је­љи­ни. Они кон­стан­тно оцрњу­ју све што има ве­зе са Српском, кри­ми­на­ли­зу­ју­ћи све и сва­ко­га и измиш­ља­ју­ћи афе­ре ко­је не пос­то­је. Та­кви ме­ди­ји су је­дна ве­ли­ка црна хро­ни­ка ус­мје­ре­на на ду­ше­вно здрав­ље на­ро­да и гле­да­ју­ћи их, до­би­ја­мо ути­сак да је све про­па­ло и да је су­тра смак сви­је­та. Ста­ње јес­те те­шко, али је у нај­ве­ћој мје­ри те­шко упра­во због та­квих. Мо­ра­мо ре­ал­но са­гле­да­ти ства­ри и за­је­дно ра­ди­ти на бо­љем су­тра. То је наш план ка­ко да сру­ши­мо ту тврђа­ву. Кажем сру­ши­мо, јер на­ма та тврђа­ва ни­је по­тре­бна. Би­је­љи­ну у бу­ду­ћнос­ти не ви­ди­мо као тврђа­ву, не­го као ја­вни сер­вис у служби свих гра­ђа­на и у нај­бо­љен ин­те­ре­су на­ро­да Би­је­љи­не и Сем­бе­ри­је.

Б. ЦРНО­БРЊА

Нас­тав­ља­мо бор­бу

Не­де­љко Ћо­рић ре­аго­вао је и на Одлу­ку Окружног су­да у Би­је­љи­ни по ко­јој су смје­не но­во­фор­ми­ра­не скуп­штин­ске ве­ћи­не про­гла­ше­не не­ле­гал­ним, а на­чел­ни­ци три ође­ље­ња и за­мје­ник гра­до­на­чел­ни­ка тре­ба да се вра­те на ра­дна мјес­та.

Ћо­рић ис­ти­че да су ти на­чел­ни­ци сми­је­ње­ни због озби­љних зло­упо­тре­ба овла­ште­ња, не­по­ти­зма, ко­руп­ци­је и крше­ња за­кон­ских и под­за­кон­ских ака­та, а не због фор­мал­нос­ти, те да се не мо­гу вра­ти­ти на по­сао.

– Скуп­шти­на гра­да је ис­кљу­чи­во на­длежна за име­но­ва­ње и ра­зрје­ша­ва­ње на­чел­ни­ка у град­ској упра­ви и ди­ре­кто­ра ја­вних ус­та­но­ва. Ни гра­до­на­чел­ник, ни суд не­ма­ју та овла­ште­ња. Упра­во због то­га, ми има­мо дужност и оба­ве­зу да бор­бу нас­та­ви­мо и обе­ћа­вам да не­ће­мо одус­та­ти, упркос одлу­ка­ма су­да и оп­стру­кци­ја­ма гра­до­на­чел­ни­ка – на­вео је Ћо­рић.

Он је ис­та­као да гра­ђа­ни мо­гу би­ти си­гур­ни да је ври­је­ме кри­ми­на­ла и ко­руп­ци­је у Би­је­љи­ни мра­чна про­шлост, ко­ја се ни­ка­да не­ће вра­ти­ти.

ИЗВОР: НАРОДНЕ